Palićko jezero: Savršenstvo koje je stvoreno od suza

Delovi Banata i Bačke, oblasti koje danas smatramo plodnim ravnicama, nekada su bile pustopoljine ispunjene peskom. Trag prošlosti je i danas vidljiv u Deliblatskoj peščari, najvećoj pustinji kontinentalne Evrope.

Slično je bilo i sa krajnjim severom Srbije…u vreme kada se ovo tlo stvaralo, Panonsko more se povuklo i za osobom ostavilo pesak. No, to neće biti poslednji put da slana voda pronađe svoje mesto ovde.

Narodno predanje kaže da je, nekada davno, u blizini Subotice pastir po imenu Pavle napasao, a potom i izgubio svoje stado ovaca. Briznuo je u beskrajni plač, a njegove nebrojene suze su naplavile okolno tlo i stvorilo jezero, koje će po pastiru dobiti ime – Palićko.

Pastiri ipak nisu prestali da dolaze na to mesto i vremenom su, od životinja koje su se u vodi i okolnom mulju kupale, naučili da voda ima lekovita svojstva.

Subotički lekari u 19. veku su rešili da na Paliću naprave Kupalište i Banju, a voda se koristila i za dobijanje sode. Vremenom je ovo postalo omiljeno, čak i mondensko – o čemu svedoče brojne vile u prelepoj arhitekturi secesije – letovalištve plemstva i građana Habrzburške monarhije.

I danas je Palić jedno od najpopularnijih izletišta i kupališta u Srbiji koje, zahvaljujući neodoljivoj prirodi, ukusnim vinima i brojnim salašima odiše romantičnim šarmom.

Ipak, naučnici su hteli da proniknu u istoriju jezera, van legende koju narod vekovima prepričavala. Utvrdili su da je jezero nastalo u pradavna vremena kao eolsko, karakteristično za (polu)pustinjske predele. Nastaje izduvavanjem lesa i peska radom vetra i formiranjem blagih ulegnuća — depresija, koje dopiru do gornje površine izdani. Izdanska voda tom prilikom ispunjava basen i formira se jezero. Salinitet jezera se objašnjava time što se voda slivala sa okolnog terena rastvarajući natrijum-hlorid.

Proces je vrslo jasan. Mi ipak ne možemo, a da se ne zapitamo, da li je ikad nešto ovako lepo nastalo bez suza, i šta bi, ipak bilo, da Pavle nije izgubio svoje stado…?